Što više znaš, manje vrediš? Ne!

Što manje znaš, više vrediš? Ne!

Što više znaš, više vrediš? Ne(kada)! 

Što  manje (ne)znaš više znaš jer što manje (ne)vrediš više privrediš! Da! Tako je to...danas kod nas. Sistem vrednosti generalno u društvu, usled turbulencija kroz koje nas teraju, gurnut  je u vodu i udavljen je. Toliko je udavljen da više ničemu ne služi. Ni kao spomenik, nema držanje. Raspao se, kratko  je plutao i potonuo kao Titanik. Imao je težinu! Živimo u carstvu neznanja pojedinaca koji nam određuju stvarnost - život naš vlastiti. Ta masovna pojava neznalica  na mestima znalaca, u svim segmentima društva, uhvaćenih u neprobojno kolo, stežu nas i dave baš kao što su udavili  i sistem vrednosti naš nasušni. Ne bi li i sve nas, koji im se nismo pridružili, udavili "na mrtvo". Onda više nema svedoka!

Nesvesni sopstvenog neznanja, kojim tako suvereno vladaju, haraju Srbijom u potrazi za srećom koju nikada neće naći. Jer sreća se ne pronalazi, sreća se dostiže. Na sreći se radi. Nesebičnim davanjem, prepoznavanjem, shvatanjem, sagledavanjem, prihvatanjem, razlikovanjem! Vrednovanjem! Ko može da vrednuje? Onaj koji zna! Znanje je temelj vrednosti, prapočetak naš. Zašto se odupiru prirodnoj potrebi čovečanstva? Plaše se da prepoznaju, prihvate i shvate sami sebe? Ovako je lakše? Šta?

Vratimo se na početak, dakle, što manje znaš više...šta? Vrediš!!!