Spoznaja mora da dođe sa iskustvom! NEMA DA SE PREPISUJE! Probati se mora po cenu...lične nadgradnje od koje u Srbiji nema koristi. Dakle, zaposlim se ja u privatnom sektoru. I bi medij!

I biše mediji, svi mogući: TV, Radio i novine! Pristadoh na po(iz)nuđene uslove i potpisah, naivna i mlada! Biću direktor, Bog te...!!! Zašto, pitala sam se posle, ali znate kako to već biva, posle ... onoga nema kajanja! To vam je kao kada uđete u kavez sa lavom! Jeste on iz porodice mačaka ali onih veeelikih. Zavarava se čovek, sklon je tome!

Rešim ja da se oprobam ali shvatim brzo,  ne u tom poslu, već u borbi sa srpskim vlasnikom koji me zaposlio zato što on nema pojma ali kako ja smem da znam ono što on ne zna! Razumete? Pa, ne plaća on mene da ja nešto znam i uradim posao nego da on pokaže svima (svom kokošinjcu), kako on to zna bolje od mene. A ja direktor, Bog te...! Trajalo je to neko kraće vreme dok ja plava i malo ... inteligentna nisam shvatila suštinu problema! Problem je veoma veliki, ima duboke ali nikako daleke korene. Dapače! Ima živih još!

Kako izgleda geneza srpskog biznismena i kako izgleda geneza nekog npr. američkog biznismena:

              Srpski               Američki

 

2000.god.         SIN - vlasnik Naslednik vlasnika kompanije

  1980.god.       OTAC-kontraverzni biznismen Vlasnik kompanije

1960.god.       ĐED-partizan Osnivač-partner

1940.god.       PRAĐED-siromah Šef

1920.god.       MEĐED Predradnik